Fond turistički klaster mikroregije Subotica-Palić

Kontakt: +381 (0) 24 670 850
Matije Korvina 9, 24000 Subotica
 

01 kiosk ispravljenoKiosk K67 projektovao je slovenački arhitekta Saša Mehtig 1966. godine. Projekat je patentiran 1967. a proizvodnja je počela 1968. u preduzeću IMGRAD iz Ljutomera (Slovenija). Odlikuje ga jedinstveni dizajn apsolutne prepoznatljivosti.Osnovna zamisao ovog projekta bazira se na sistemu modula pogodnog za sastavljanje i nadogradnju u raznim varijacijama u zavisnosti od namene budućeg kioska i potrebe delatnosti koja se u njemu obavlja. Predviđen je prvenstveno za urbane (gradske) aglomeracije sa mogućnošću priključenja na infrastrukturnu mrežu i instalacije (vodovod, kanalizacija, el. energija, telefon) kako bi se omogućio rad u adekvatnim uslovima a način priključenja moguće je izvesti podzemnim putem ne remetivši time estetiku i dizajn samog modula ili složenije strukture više pojedinačnih modula. Izrađivan je u delovima, pojedinačnim elementima prilagođenim industrijskoj proizvodnji, od ojačanog poliestera i poliuretana u više boja a šest najzastupljenijih bile su crvena (najzastupljenija), bela, zelena, plava, žuta i narandžasta. Na mesto postavljanja stizao je kompletno završen te ga je samo trebalo priključiti na već postojeće instalacije.Zbog relativno lakog transportovanja gotovog kioska bilo je primera da su u nekim gradovima zbog skučenih saobraćajnih i prostornih mogućnosti kiosk donosili helikopterom! Kao primer urbanog dizajna 1970. predstavljen je u jednom engleskom časopisu za dizajn a iste godine Muzej moderne umetnosti iz Njujorka uvrštava ga u svoju kolekciju «Dizajn XX veka». Uz telefon «Iskre» iz Kranja bio je najpoznatije dizajnersko rešenje ostvareno na tlu tadašnje Jugoslavije. Izvozio se širom Evrope kao i u zemlje SEV-a .Koristili su ga za portirnice, informativne punktove, recepcije i prijavnice u kampovima, čuvarske kućice, parking kućice i druge administrativne poslove ali prvenstvena namena mu je bila da služi za prodajni i radni prostor za delatnosti kao što su trafike, novinarnice, brza hrana, suvenirnice, male trgovačke i zanatske radnje i servisi, uplatna mesta za igre na sreću, prodaja voća i povrća, bifei, poslastičarnice, pekare, burekdžinice, pečenjare, i slično. Može se slobodno reći da je svojom koncepcijom, funkcionalnošću, mogućnošću široke primene i adaptibilnosti kiosk K67 doprineo začetku a tokom vremena i razvoju male privrede odnosno privatne inicijative na teritoriji SFRJ i to u vremenima apsolutne političke opredeljenosti za socijalizam kao vladajuću ideologiju i način privređivanja i time na svojstven način dao doprinos začetku demokratije evropskog tipa..Proizvodnja ovog kioska prestala je sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Međutim i danas su u funkciji na stotine pojedinačnih i kombinovanih kioska K67 naročito na prostoru ex-Yu a sporadično i u pojedinim zemljama u Evropi (Albanija, Belorusija, BiH, Bugarska, Nemačka, Poljska, Slovačka…).
Na Paliću, u poslovnom centru i danas su u upotrebi 2 kioska, prodavnica pekare i taksi stanica, jedan je prazan.